| Abstract: | Ta diplomska naloga obravnava, kaj pomaga ali ovira projekte digitalizacije, s poudarkom na tem, kako lahko vodenje projektov in standardi digitalizacije sodelujejo pri oblikovanju rezultatov. Predlaga, da je združitev teh standardov potrebna za zagotavljanje zanesljivih in uporabniku prijaznih digitalnih storitev v javnem sektorju. Ta pristop k izvajanju lahko pomaga ekipam pri izgradnji veščin na področju strategije, upravljanja in tehnologije, kar lahko na koncu privede do večje verodostojnosti in spodbudi širšo uporabo digitalnih storitev s strani državljanov in podjetnikov. Diplomska naloga obravnava hrvaško pot digitalne evolucije in jo primerja z mednarodnimi najboljšimi praksami ter dvema vodilnima državama EU na področju digitalnega licenciranja. Preučuje, kako države uporabljajo standarde, infrastrukturo in izvajanje projektov za zadovoljevanje potreb gospodarstva. S tem se diplomska naloga osredotoča na iskanje podobnosti in razlik v ciljih, metodah in rezultatih ter zbira izkušnje za politiko, tehnologijo in zagotavljanje storitev, kot so pomen jasnih zakonov, močnih sistemov identitete in podatkov, prilagodljivega razvoja in rednih povratnih informacij. Ključni del razumevanja, zakaj nekatere digitalne storitve delujejo in zakaj nekatere ne, je razumevanje uporabniške izkušnje. Diplomsko delo predstavlja povratne informacije, zbrane od vsakodnevnih uporabnikov prek spletnih anket in strukturiranih intervjujev, s poudarkom na dejavnikih uspeha, ki prispevajo k uvajanju digitalnih storitev. Diplomsko delo se zaključi s ponudbo praktičnega načrta za oblikovalce politik in izvedbene ekipe za izvajanje in vzdrževanje uspešnega projekta licenciranja storitev digitalizacije. Z učenjem od digitalnih voditeljev želi diplomsko delo pomagati voditeljem politik pri načrtovanju zaupanja vrednih in široko uporabljenih storitev.Ovaj rad istražuje što pomaže ili odmaže projektima digitalizacije, s naglaskom na to kako upravljanje projektima i standardi digitalizacije mogu zajedno djelovati kako bi oblikovali rezultate. Sugerira se da je objedinjavanje ovih standarda potrebno kako bi se osigurale pouzdane i korisniku prilagođene digitalne usluge u javnom sektoru. Ovaj pristup implementaciji može pomoći timovima da izgrade vještine u strategiji, upravljanju i tehnologiji, što u konačnici može dovesti do jačanja kredibiliteta i poticanja šireg korištenja digitalnih usluga od strane građana i poduzetnika. Radnja proučava putovanje digitalne evolucije Hrvatske i uspoređuje ga s najboljim međunarodnim praksama, kao i s dvije vodeće zemlje EU u digitalnom licenciranju. Ispituje se kako zemlje koriste standarde, infrastrukturu i isporuku projekata kako bi zadovoljile potrebe gospodarstva. Time se radnja fokusira na pronalaženje sličnosti i razlika u ciljevima, metodama i rezultatima te prikuplja lekcije za politiku, tehnologiju i isporuku usluga, kao što su važnost jasnih zakona, snažnih sustava identiteta i podataka, fleksibilnog razvoja i redovitih povratnih informacija. Ključni dio razumijevanja zašto neke digitalne usluge funkcioniraju, a neke ne, jest razumijevanje korisničkog iskustva. U radu se predstavljaju povratne informacije prikupljene od svakodnevnih korisnika putem online anketa i strukturiranih intervjua, s naglaskom na faktore uspjeha koji doprinose prihvaćanju digitalnih usluga. Rad završava ponudom praktičnog plana za kreatore politika i provedbene timove za provedbu i održavanje uspješnog projekta licenciranja usluga digitalizacije. Učenjem od digitalnih lidera, rad ima za cilj pomoći liderima politika u planiranju pouzdanih i široko korištenih usluga. |
|---|
