Iskanje po repozitoriju

A+ | A- | | SLO | ENG

Ključne besede: trajnost, stil vodenja, transformacijski stil, zdravstveno varstvo
Objavljeno v ReVIS: 02.02.2026; Ogledov: 72; Prenosov: 1
Celotno besedilo (505,34 KB)

Opis: Uvod: Kvaliteta života osoba sa šećernom bolešću ovisi o tome jesu li se pojavile komplikacije i komorbiditeti te o razini stresa pri zbrinjavanju šećerne bolesti tip 2 i potpori koju oboljeli dobiva od partnera, ali i o mnogobrojnim drugi čimbenicima, uključujući dob, spol, socijalno-ekonomski status i dugotrajnost bolesti. U Republici Hrvatskoj nekoliko je istraživanja o kvaliteti života osoba sa šećernom bolešću i njoj pridruženim kroničnim komplikacijama, no istraživanja o kvaliteti života partnera oboljelih dosad nije bilo, a i u svijetu su malobrojna. Cilj istraživanja bio je utvrditi kvalitetu života osoba sa šećernom bolešću tip 2 s kroničnim komplikacijama i njihovih partnera. Metode: Pri istraživanju korištene su metode deskripcije, kompilacije i kvalitativne analize te induktivno-deduktivna i kauzalno-neeksperimentalna metoda. Istraživanje je provedeno na temelju upitnika i polustrukturiranog intervjua. Upotrijebili smo triangulaciju uzorka –pacijenti, obitelj, zdravstveni radnici. Statistička obrada podataka obavljena je metodom kvantitativne obrade podataka u programskom paketu SPSS 21. Za izradu doktorske disertacije odabrali smo Upitnik Svjetske zdravstvene organizacije o kvaliteti života bolesnika – skraćenu verziju (WHOQOL-BREF) (prilog 3), koji je preveden i validiran na hrvatski jezik.U statističkoj analizi podaci za numeričke varijable prikazani su kao srednja vrijednost i standardna devijacija, medijan i interkvartilni raspon. Normalnost distribucije analizirana je Shapiro-Wilkovim testom. Podaci za kategoričke varijable prikazani su kao apsolutni brojevi i udjeli (%). MannWithneyjevim testom ispitane su razlike između dvije skupine numeričkih varijabli. Razlike između nekoliko skupina numeričkih varijabli (četiri skupine dijabetičara s kroničnim komplikacijama i skupina dijabetičara bez komplikacija) testirane su Kruskall-Wallisovim testom te, u slučaju razlika, dodatno post hoc analizom. Razlike između skupina kategoričkih varijabli testirane su hi-kvadrat testom i po potrebi primijenjena Yatesova korekcija. Kako bi se utvrdila korelacija između numeričkih varijabli korišten je Spearmanov test korelacije ranga. Distribucije su prikazane grafički i tablično. Podaci su prikazani tablično i opisno. Rezultati: U istraživanje su bila uključena 682 ispitanika – 382 osobe sa šećernom bolešću tip 2 te 300 partnera ili članova uže obitelji pacijenata. Skupinu ispitanika sa šećernom bolešću tip 2 činilo je 236 (61,8 %) muškaraca i 146 (38,2 %) žena, a u skupini partnera ili užih članova bolesnikove obitelji bilo je znatno više žena, točnije 202 (67,3 %). Od osoba sa šećernom bolešću tip 2 njih 40 (10,1 %) bilo je mlađe od 50 godina, 77 (20,2 %) imalo je od 51 do 60 godina, 167 (43,7 %) bilo je u dobi između 61 i 70 godina, a 98 ispitanika (25,7 %) bilo je starije od 71 godine. U skupini partnera njih 30 % bilo je mlađe od 50 godina. Najvećem broju ispitanika dijagnoza šećerne bolesti tip 2 postavljena je unutar posljednjih 10 godina, a kod njih čak 128 (33,5 %) dijagnosticirane su višestruke kronične komplikacije te bolesti. Kod najviše pacijenata prva kronična komplikacija pojavila se unutar 11 do 15 godina poslije pojave šećerne bolesti. Pacijentima sa šećernom bolešću tip 2 s kroničnim mikrovaskularnim komplikacijama (dijabetička retinopatija, neuropatija, nefropatija i dijabetičko stopalo) ustanovljena je i niža kvaliteta života za sve četiri istraživane komponente (tjelesno funkcioniranje, psihološko funkcioniranje, socijalno funkcioniranje te funkcioniranje u okolini) u usporedbi s osobama bez kroničnih komplikacija. Između grupa pacijenata s kroničnim komplikacijama ustanovljena je statistički značajna razlika u vrijednostima glikiranog hemoglobina čiji nalaz daje uvid u regulaciju glikemije unutar tri mjeseca (Kruskal–Wallisov test, p < 0,001). Srednja vrijednost fizičkog funkcioniranja bila je 57,14 (IQR 42,86 – 71,43), psihološkog 66,67 (IQR 54,17 – 79,17) i socijalnog 66,67 (IQR 50,00 – 75,00), a funkcioniranja u okolini 68,75 (IQR 50,00 – 75,00). Kvalitativnom analizom intervjua zdravstvenih radnika oblikovana su 72 koda koji su povezani u pet kategorija i 16 potkategorija. Rasprava: U istraživanju je među ispitanicima sa šećernom bolešću tip 2 bio veći udio muškaraca u mlađim dobnim skupinama, a žene su bile brojnije u starijim dobnim skupinama. Znatno više ispitanika imalo je više od 61 godinu, što je u skladu s dostupnim podacima o srednjoj dobi bolesnika sa šećernom bolešću u Republici Hrvatskoj. Među ispitanicima s kroničnim komplikacijama njih 30 % dobilo je dijagnozu prve komplikacije unutar pet godina od postavljanja dijagnoze šećerne bolesti. Bolesnici s dijabetičkom neuropatijom u prosjeku su imali lošiju regulaciju procijenjenu prema HbA1c-u. Navedeno bi se moglo objasniti činjenicom da takvi bolesnici vrlo često pate od teško podnošljivih bolova koji im ograničuju poštovanje preporuka zdravstvenih radnika. Ispitanici su najlošiju ocjenu dali komponenti tjelesnog funkcioniranja jer, zbog umora i smanjene energije prouzročenih samom bolešću i pridruženim kroničnim komplikacijama, često imaju problema s obavljanjem svakodnevnih aktivnosti. Psihološkom i socijalnom funkcioniranje dali su srednju ocjenu, a komponentu funkcioniranja u okolini ocijenili su najbolje, pa se prema navedenome može reći da se bolesnici osjećaju fizički sigurni. Kako bi spriječili nastanak kroničnih komplikacija, bolesnici trebaju učiniti ključne promjene odmah poslije postavljanja dijagnoze šećerne bolesti. Nažalost, motivirani da slijede preporuke raste tek kad se pojave kronične komplikacije. Edukacija bolesnika s kroničnim komplikacijama i bez takvih komplikacija vrlo je slična, no oni s kroničnim komplikacijama moraju usvojiti i niz novih vještina koje su im prijeko potrebne u zbrinjavanju pojedinih komplikacija. Potrebna je individualna edukacija i prema potrebi nužno je uključiti partnere/članove uže obitelji. Motivacija samog bolesnika presudna je za uspješnost liječenja i daljnji tijek njegove bolesti. Zaključak: Na osnovi dobivenih rezultata istraživanja može se zaključiti da je smanjena kvaliteta života osoba sa šećernom bolešću s kroničnim komplikacijama i njihovih partnera. Najnižu ocjenu za kvalitetu života dali su pacijenti s dijabetičkom retinopatijom i to za domenu socijalnog funkcioniranja. Djelovanjem na određene segmente zdravstvene zaštite, poput edukacije o zdravim životnim navikama i regulaciji glikemije, provođenjem probira na šećernu bolest te ako je liječenje pravodobno i učinkovito, mogla bi se znatno poboljšati kvaliteta života oboljelih i njihovih partnera.
Objavljeno v ReVIS: 02.02.2026; Ogledov: 60; Prenosov: 6
Celotno besedilo (8,05 MB)

Ključne besede: floristika, državno tekmovanje, evropsko tekmovanje, kadri, boljša usposobljenost
Objavljeno v ReVIS: 30.01.2026; Ogledov: 89; Prenosov: 7
Celotno besedilo (2,96 MB)
Gradivo ima več datotek! Več...

Opis: Postopek dedovanja zadeva vsakega posameznika, bodisi v vlogi zapustnika bodisi kot dediča. V magistrskem delu so jedrnato obravnavani ključni pojmi dedovanja, vključno z dedičem, nujnim dedičem, nujnimi deleži ter instituti omejitve in izključitve pravice do nujnega deleža. Zapustnik lahko s premoženjem v času svojega življenja prosto razpolaga, lahko ga sam v celoti potroši, ga odtuji ali podari, pri sklepanju pogodbenih razmerij pa lahko svobodno izbira pogodbenega partnerja. Kljub temu ga Zakon o dedovanju omejuje pri tovrstnem razpolaganju s premoženjem za primer smrti. Ta omejitev se kaže v obliki instituta nujnega deleža. Institut nujnega deleža izvira iz rimskega prava, katerega osnovni namen je bil varovanje premoženja v družini in zagotavljanje sredstev za preživetje potomcev. Rimskopravna ureditev je zapustniku omogočala svobodno izbiro dedičev, vendar je moral nujne dediče bodisi vključiti v oporoko bodisi jih iz nje izrecno izključiti. V Sloveniji je institut nujnega deleža že dolgo uveljavljen in se kljub družbenim spremembam ni bistveno spreminjal. Zakon še vedno omejuje razpolaganje zapustnika s premoženjem, kar je značilnost socialističnih pravnih sistemov. Potomec se lahko kljub temu, v sporazumu s prednikom, dediščini, ki bi jo sicer prejel po zapustnikovi smrti, odpove. To imenujemo neuvedeno dedovanje. Prav tako pod določenimi pogoji omogoča zmanjšanje nujnega deleža osebi, ki bi bila do njega upravičena. Poznamo dve pravni ustanovi, in sicer odvzem nujnega deleža v korist potomcev ter razdedinjenje nujnega dediča. Čeprav ima zapustnik možnost izključiti nujne dediče iz dedovanja z razdedinjenjem, lahko to stori le iz razlogov, ki so zakonsko določeni. Ta pa sodišča razlagajo zelo ozko. Ker je obstoječa ureditev zastarela, se pojavljajo težnje po spremembah na tem področju. Živimo namreč v sistemu, kjer naj bi vsak poskrbel zase, zato bi morali upoštevati pravo voljo zapustnika, ki temelji na dejanskih okoliščinah. Nekatere primerljive pravne ureditve stremijo k spremembam, ki se kažejo v zmanjševanju višine nujnega deleža, širjenju razdedinjenja ter ožanju kroga nujnih dedičev. Institut nujnega deleža je sprejet tudi v večini modernih pravnih redov, vendar je v različnih državah različno urejen. Malce podrobneje si to ogledamo skozi magistrsko delo.
Ključne besede: dedovanje, nujni dediči, kazensko pravo, nujni delež, omejitev nujnega dedovanja, razdedinjenje, dedna nevrednost, prikrajšanje dednega deleža
Objavljeno v ReVIS: 30.01.2026; Ogledov: 99; Prenosov: 4
Celotno besedilo (1,35 MB)

Opis: V magistrskem delu smo raziskovali in analizirali slovenski trg stanovanj na območju celotne Slovenije od leta 2007 do 2024 ter dostopnost do stanovanj za enočlansko in štiričlansko gospodinjstvo. V teoretičnem delu smo najprej obravnavali in opisali pojem nepremičnine, nepremičninsko pravico, evidence nepremičnin in dejavnike, ki vplivajo na trg nepremičnin. Pogledali smo dosedanje raziskave o dogajanju na slovenskem in tujih stanovanjskih trgih. Opisali smo, kaj je dostopnost stanovanj, na kakšne načine jo lahko merimo, kaj vpliva na samo dostopnost in kakšna je dostopnost stanovanj v tujini in Sloveniji. V empiričnem delu smo najprej s statistično metodo obdelali podatke o transakcijah s stanovanji in jih nato analizirali. Med seboj smo primerjali povprečne cene stanovanj med regijami in mesti. Nato smo izračunali indeks dostopnosti stanovanj za eno- in štiričlansko gospodinjstvo ter primerjali rezultate med regijami in mesti. Ugotovili smo, da mesta z najvišjim prirastom prebivalstva ne beležijo najvišje rasti cen stanovanj. Dostopnost je najvišja v mestih z višjimi povprečnimi plačami. Dokazali smo, da so razlike med cenami stanovanj v osrednjeslovenski in pomurski regiji vedno večje. Dostopnost stanovanj je po našem izračunu veliko višja za posameznika kot za štiričlansko gospodinjstvo. Zaključili smo z dejstvom, da cene stanovanj v večini mest in regij leta 2024 še vedno rastejo, medtem ko je dostopnost stanovanj leta 2024 v večini mest stagnirala in je še vedno zelo nizka. Rezultati našega dela so namenjeni tako širši javnosti kot strokovnjakom na področju nepremičnin. Podatki o dostopnosti stanovanj so primerni za načrtovanje stanovanjske gradnje in stanovanjske politike, podatki analize trga pa nadaljnjim raziskavam o trgu nepremičnin in vplivom na delovanje trga.
Ključne besede: nepremičnina, nepremičninski trg, stanovanje, dostopnost, plače, obrestne mere
Objavljeno v ReVIS: 30.01.2026; Ogledov: 102; Prenosov: 1
Celotno besedilo (1,25 MB)